NELEGALNA TRGOVINA DROGAMA

(Illicit trafficking)

    Nelegalnom trgovinom drogama smatra se trgovina zakonom zabranjenih supstanci koje izazivaju zavisnost, za koje trgovci ne mogu dobiti odobrenje nadležnih državnih organa i koja je suprotna pozitivnopravnim propisima naše zemlje.

    Policijska i kriminalistička praksa poznaje sledeće najčešće oblike kriminalnih delatnosti u vezi nelegalne trgovine drogama:

1. Neovlašćena proizvodnja i prerada opojnih droga;

2. Kupovina opojnih droga u svrhu prodaje;

3. Držanje i prenošenje opojnih droga u svrhu prodaje;

4. Prodaja ili nudjenje droga na prodaju;

5. Navodjenje drugog na uživanje opojne droge;

6. Davanje droge na uživanje i

7. Stavljanje prostorije na raspolaganje za uživanje opojnih droga.

    Nedozvoljeni biznis sa drogama (pre svega heroinom, kokainom i marihuanom) donosi ogromne profite kriminalnom podzemlju. Nelegalna “industrija droga” posluje putem podele na “uvoz, velikoprodaju i maloprodaju” i organizovana je i koordinisana od strane brojnih kriminalnih organizacija. Kako tvrdi jedan bivši policijski njujorški funkcioner, poslovi u vezi sa drogom “najlakše se mogu uporediti sa konfekcijom. Postoje mnogi izvori sirovina. Mnoštvo organizacija, većih i manjih, kupuju sirovinu uvozeći je u zemlju gde je preprodaju preko mnoštva distributera, manjih i većih… Organizacija posla uglavnom je spontana, u njega može ući na svakom nivou svako ko poseduje dovoljno novca, distributere i sposobnost da izbegne hapšenje i pljačku”.

    U lancu nelegalne trgovine drogama postoje uvoznici, distributivne grupe (tzv. sindikati) i ulični dileri droge. Uvoznici, koji su na vrhu piramide, snose najveće troškove, jer je uspeh celog posla često vezan za veštinu i uspešnost švercera. Uvoznici gotovo nikada ne vide i ne dodirnu droge. Njihov zadatak je da obezbede da čista droga u većim pakovanjima stigne do distributivnih grupa koje obavljaju poslove velikoprodaje.

    Distributivne grupe vrše dupliranje droge (smeša i supstanci), putem korišćenja raznih pogodnih materija. Na primer: Heroin se meša sa materijama kao što su kinin, laktoza, posebne mešavine mleka i šećera i slično, a često heroinska doza ne sadrži ni 50% heroina, već je taj procenat manji i najčešće 25%, odnosno ¼. Distributivne grupe takve “razblažene” droge prodaju uličnim dilerima droge.

    Ulični preprodavci droga, takodje “razblažuju” droge, tako da u njihovim pakovanjima ima oko 10% do 15% čiste droge. Naravno, proces “razblaživanja” se vrši samo za vrste droga koje se mogu pomešati sa drugim supstancama. Marihuana se retko “razblažuje”, ali se zato sukcesivno (od jednog do drugog nivoa) vrši njeno prepakivanje u manje doze.

    Postoji više podela uličnih preprodavaca droga, i samo najorganizovanije kriminalne grupe koje se bave nelegalnom trgovinom drogama imaju ovakvu podelu uloga uličnih dilera:

• Kapetan (dr. nazivi: gazda ili boss) – osoba čije su obaveze da upravlja uličnim grupama, dele drogu vojnicima (krajnjim dilerima) i odredjuju im mesto za prodaju. Povremeno izlaze na teren da bi dobili informacije ili preuzeli novac od poručnika.

• Poručnik (dr. nazivi: pištolji ili guns) – osoba koja je naoružana lakim i(li) teškim vatrenim oružjem. Nalazi se u blizini vojnika (krajnjeg dilera), kako bi nadzirali uličnu prodaju. Ukoliko bilo šta krene neželjenim tokom, oni su spremni da intervenišu.

• Vojnik (dr. nazivi: trkač ili runner) – osoba koja je zadužena za prodaju robe na terenu. Kapetani im odredjuju lokacije za rad. Najčešće pokrivaju više lokacija. Mesta prodaje su najčešće na najprometnijim mestima u gradu.

CENE DROGA NA “CRNOM” TRŽIŠTU

    Da bi deca, mladi, roditelji i druge zainteresovane osobe shvatile opasnost od nelegalne trgovine drogama, najbolje je to prikazati putem cena pojedinih droga u velikoprodaji i maloprodaji na našem “crnom” tržištu.

1. Tablete ekstazi (1000 komada) u velikoprodaji koštaju oko 2000 evra, odnosno 2 evra po jednoj tableti, dok na malo cena po jednoj tableti je do 7,5 evra;

2. Trava – marihuana (1kg) u velikoprodaji košta, zavisno od kvaliteta, od 100 do 300 evra; jedan tzv. paketić od koga se mogu napraviti četiri džointa na malo košta 5 evra;

3. Kokain visokog kvaliteta (10gr) u velikoprodaji košta oko 500 evra, a krek kokain oko 400 evra, dok se 1 gram kokaina na malo prodaje po ceni od 100 evra;

4. Heroin (10gr) u velikoprodaji košta 125 evra, dok se 1 gram heroina na malo prodaje po ceni od 50 evra;

5. Metamfetamin i amfetamin (100gr) u velikoprodaji košta do 850 evra, koji se kasnije meša sa laktozom ili drugim supstancama i prodaje se na malo za oko 10 evra;

6. LSD ili tzv. tripovi, (100 komada) u velikoprodaji koštaju do 400 evra, a jedan na malo košta oko 10 evra.

    Za više informacija o pravnim propisima u našoj zemlji i na koji način je regulisana kaznena politika za nelegalnu trgovinu drogama idite na stranicu Zakonodavstvo.

    NAPOMENA:

Podaci izneti na ovoj stranici preuzeti su iz udžbenika Policijske akademije u Beogradu (Prof. Dr Djordje Ignjatović – “Organizovani kriminalitet II deo” i Prof. Dr Ostoja Krstić - “Primenjena kriminalistika – stop kriminalu”) i beležaka sa nastave i prakse na Policijskoj akademiji, a koje ne predstavljaju državnu ili službenu tajnu, a mogu poslužiti za javno informisanje u skladu sa Strategijom i Programom Društva za borbu protiv narkomanije.