Uzimajući u
obzir poslednji izveštaj UNODC – UN Kancelarije za borbu protiv
droga i kriminaliteta u Beču, Austrija, pod nazivom: “Drugs and
Crime trends in Europe and Beyond”, kao i “World Drug Report 2008”,
očigledno je da se nezakonit transport i prodaja droge u Evropi
povećali za 40%, a uzimajući samo ekstazi u obzir 68%. Najveći broj
saobraćajnih puteva i zona pomoći za nelegalnu trgovinu drogama
nalazi se u Srbiji, koja se inače nalazi na Balkanskom putu droge. S
druge strane, u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, se prema
Svetskom izveštaju o drogama proizvodi manje od 9% sintetičkih droga
od cele svetske proizvodnje sintetičkih droga.
Ne treba
zaboraviti da je Srbija zbog navedenih činjenica i sama na udaru
droga koje prolaze kroz Srbiju ili se proizvode u Srbiji. S tim u
vezi, opšte svetsko uvećanje zloupotrebe droga, alkohola i duvana ne
zaobilazi ni Srbiju. Znači da je Srbija izložena i dodatnim
zdravstvenim, ekonomskim i socijalnim troškovima koje droge
uzrokuju. Na primer: Jedan prosečan heroinski zavisnik mora za svoje
potrebe godišnje da obezbedi manje od 50.000,00 US dolara ili manje
od 30.000,00 Eura sopstvenim radom ili vršenjem krivičnih dela u
svojoj ili drugoj zemlji.
Pored
proizvodnje i tranzita droge u Srbiji, Srbija je izložena i
kriminalitetu povezanom sa zloupotrebom droga i korupciji koja je
povezana sa zloupotrebom droga. Kriminalitet povezan sa zloupotrebom
droga ima širok spektar i možemo navesti sledeće: Prvo, kriminalitet
je povezan s drogama kao nezakonitim opojnim supstancama, jer je
kriminal i posedovanje droga za svoju upotrebu. Drugi, ozbiljniji
vid povezanosti jeste proizvodnja, prodaja, i preprodaja zabranjenih
droga, kao i dovođenje sebe u stanje opijenosti prilikom upravljanja
motornim vozilima ili radnim mašinama, te nasilničkog ponašanja kao
posledice upotrebe alkohola ili droga. Treći vid, jeste da oni koji
zloupotrebljavaju droge uglavnom da bi održali njihovu naviku, vrše
krivična dela ili se bave prostitucijom. Postoji i kriminalitet,
koji je po pravilu nasilnički i u literaturi se naziva “sistematski
kriminalitet”, a čiji je uzrok zaštita nelegalnog tržišta ili
proizvodnje droge. Četvrti vid povezanosti jeste društveno – moralna
erozija koja je uzrokovana zloupotrebom droga, a čije su posledice
korupcija, vandalizam, i oštećenje imovine.