ZAKONODAVSTVO

    Društvo za borbu protiv narkomanije u svojoj delatnosti postupa u skladu sa medjunarodnim pravnim aktima i zalaže se za implementaciju medjunarodnih pravnih akata u domaće zakonodavstvo sa najvišim stepenom primenljivosti. U planiranju i sprovodjenju aktivnosti Društva za borbu protiv narkomanije primenjuju se sledeći pravni i drugi akti:

1. Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima (UN Universal Declaration of Human Rights);

2. Konvencija o pravima dece (UN Declaration of the Rights of the Child);

3. Posebna Konvencija o opojnim drogama (UN Single Convention on Narcotic Drugs);

4. Konvencija protiv nedozvoljene trgovine drogama i psihotropnih supstancija (UN Convention Against Illicit Traffic in Narcotic Drugs and Psychotropic Substances);

5. Načela za zaštitu prava osoba sa mentalnim oboljenjima i za unapredjenje zaštite mentalnog zdravlja (UN Principles for the Protection of the Rights of Persons with Mental Illness and the Improvement of Mental Health Care);

6. Politička deklaracija (UN Political Declaration);

7. Globalni program akcije (UN Global Programme of Action);

8. Deklaracija o glavnim principima smanjenja ponude droga (UN Declaration on the guiding principles of drug demand reduction);

9. Mere i kriterijumi za povećanje medjunarodne saradnje radi suprotstavljanja svetskom problemu narkomanije (UN Measures to enhance international cooperation to counter the world drug problem).

    Proizvodja i promet opojnih droga i nadzor nad sprovodjenjem proizvodnje i prometa opojnih droga regulisani su Zakonom o proizvodnji i prometu opojnih droga (“Službeni list SRJ” broj 46. od 4. Oktobra 1996. godine). Navedeni zakon propisuje osnovne pojmove, uslove za proizvodnju i promet opojnih droga, evidencije o proizvodnji i prometu opojnih droga, nadzor i kaznene odredbe (privredni prestupi i prekršaji) za pravna i fizička lica. U skladu sa zakonom, proizvodnja i promet opojnih droga može se vršiti samo za medicinske, veterinarske, nastavne, laboratorijske i naučne svrhe. Prekršaji fizičkih lica (pojedinaca) regulisani su članom 37. Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga:

    Novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj pojedinac:

1. Ako proizvodi ili vrši promet opojne droge bez odobrenja, odnosno dozvole nadležnog saveznog organa;

2. Ako proizvodi opijum zarezivanjem čahura maka, gaji koka-biljku, izradjuje pripravke sa psihoaktivnim delovanjem iz biljke kanabis i proizvodi i uvozi druge zabranjene opojne droge;

    Krivična dela u vezi sa proizvodnjom i prometom opojnih droga propisuju dva propisa i to: Krivični zakon Srbije i Crne Gore i Krivični zakon Republike Srbije. Krivični zakon Srbije i Crne Gore (ranije Krivični zakon SRJ) propisuje sledeća krivična dela:

1. Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 245.);

2. Omogućavanje uživanja opojnih droga (član 246.);

    Posebne napomene sudske prakse u vezi primene navedenih propisa krivičnog prava na proizvodnju i promet opojnih droga:

1. Neovlašćena proizvodnja marihuane za svoje potrebe je kažnjiva kao krivično delo (Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž.802/93 od 7.9.1993. godine);

2. Ponuda nabavke droge uz prijem odredjenog iznosa novca je nudjenje na prodaju droge, što predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela iz člana 245. Krivičnog zakona bez obzira na to da li je učinilac dela u vreme nudjenja poseduje drogu i da li je droga njegovo vlasništvo (Presuda Saveznog suda Kps. 55/85 od 17.9.1985. godine);

3. Udruživanje za neovlašćenu proizvodnju opojnih droga postoji kada dvojica optuženih gaje marihuanu zajednički u dužem vremenskom periodu. Pojam duži vremenski period je zajedničko sejanje i branje u toku jedne godine (Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 1344/84);

4. Posredovanje u kupovini opojnih droga postoji kada okrivljeni za račun svedoka zajedno sa njegovom suprugom otputuje u Istambul, gde kupi drogu i preda je svedokinji za potrebe njenog muža (Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 491/91);

5. Neovlašćena prodaja opojne droge postoji i kada optuženi u nemogućnosti da vrati dug svedoku na ime duga da odredjenu količinu opojne droge (Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 1161/92);

6. Zakonsko obeležje krivičnog dela iz člana 245. stav 1. Krivičnog zakona inkriminiše više radnji. Što se tiče neovlašćene proizvodnje, zakon ne uslovljava pitanje da li je neovlašćena proizvodnja vršena radi prometa ili radi ličnih potreba. Da li neovlašćena proizvodnja opojne droge predstavlja i krivično delo iz člana 245. stav 1. Krivičnog zakona ili samo prekršaj iz člana 33. stav 2. tačka 1. Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga, treba proceniti u svakom konkretnom slučaju. Procena treba da obuhvati način izvršenja inkriminisane radnje, količine proizvedene opojne droge i stepen društvene opasnosti. (Presuda Saveznog suda Kzs 14/87 od 14.7.1987. godine);

7. Lek “heptanon” koji se prema shvatanjima medicinske nauke upotrebljava u svrhama terapije pod nadzorom lekara, i ne sme se davati na uživanje niti prodavati radi uživanja drugim licima, jer to predstavlja krivična dela iz člana 245. stav 2. i 246. Krivičnog zakona. S obzirom na to da je po svojim farmakološkim osobinama sličan morfijumu i opijumu, njegova upotreba izaziva naviku i zavisnost. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 517/81);

8. Za ostvarenje krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakona koje je izvršeno radnjom stavljanja na raspolaganje prostorija radi uživanja droge, nije potrebno da je učinilac za to primio nagradu (Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 2/78);

9. Činjenica da optuženi nije neposredno predao u ruke drugom opojnu drogu radi uživanja i da je to lice nije upotrebilo nema uticaja na postojanje krivičnog dela iz člana 246. Krivičnog zakona (Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 538/86);

10. Motiv zbog kojeg se drugome daje opojna droga radi uživanja, nema uticaja na postojanje krivičnog dela iz člana 246. Krivičnog zakona (Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 1079/86).

    Društvo za borbu protiv narkomanije zalaže se za uvodjenje novog krivičnog dela i ažuriranje Zakonika, čime će se zakonski zabraniti i najmanje posedovanje nelegalnih droga, ali i ovlašceno je da podnosi stalno ažurirane zakonske i druge inicijative državnim organima Republike Srbije, kao i van naše zemlje. Zakonska inicijativa, nakon odobrenja Zakonodavnog odbora i Izvršnog odbora Društva za borbu protiv narkomanije, biće prosledjena nadležnim državnim organima Republike Srbije.