PREVENCIJA KRIMINALITETA

    Društvo za borbu protiv narkomanije se bavi i prevencijom kriminaliteta, a naročito kriminaliteta čiji su uzroci u vezi sa narkomanijom ili nelegalnom trgovinom drogama, zbog čega je u toku 2003. godine formiran i poseban odbor – Odbor za prevenciju kriminaliteta. Posebno je uzeta u obzir činjenica da je prema poslednjem istraživanju na teritoriji Srbije, u vezi nasilničkog kriminliteta, utvrdjeno da tzv. “tamna brojka” iznosi 69,2%.

    U kontekstu aktivnosti Društva za borbu protiv narkomanije, pod terminom kriminalitet u vezi sa drogama podrazumevamo kriminalitet u vezi sa narkomanijom ili nelegalnom trgovinom drogama. Kriminalitet u vezi sa narkomanijom predstavlja kriminalne aktivnosti narkomana i kriminalne aktivnosti usmerene prema narkomanima, dok kriminalitet u vezi sa nelegalnom trgovinom drogama prema definiciji Odbora za prevenciju kriminaliteta predstavlja krivična dela izvršena na nasilan način u cilju nabavljanja, korišćenja ili dalje prodaje droga, od strane narkomana, dilera ili drugih lica uključenih u trgovinski lanac nedozvoljene trgovine drogama, ili krivična dela izvršena na nasilan način od strane lica pod uticajem opojnih droga (deo krivičnih dela nasilničkog kriminaliteta).

    Pod terminom kriminalitet u vezi sa narkomanijom (drogama), podrazumevamo kriminalne akrtivnosti narkomana u cilju nabavljanja finansijskih sredstava za kupovinu droge i kriminalne aktivnosti koje se primenjuju prema narkomanima u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi ili izvršenja krivičnih dela (na primer: ucene, prostitucija, krivična dela protiv časti i ugleda, krivična dela protiv lične tajne – neovlašćeno prisluškivanje i tonsko snimanje, neovlašćeno fotografisanje i neovlašćeno objavljivanje tudjeg spisa, fotografije, filma ili fonograma).

    Narkomani najčešće kradu novac ili vredne stvari iz svojih kuća (tzv. “kućne kradje”) koje kasnije po ceni ispod pravih vrednosti. Često se orjentišu na džeparenje, provale u tudje stanove, samousluge, ili robne kuće, a ukradene stvari prodaju ili daju za drogu. Narkomani se često bave falsifikovanjem recepata, obijanjem apoteka, prevarama, utajama i veoma često su izloženi ucenama, prostituciji ili odavanju službenih, profesionalnih ili poslovnih tajni i slično, kao što smo naveli kod kriminalnih aktivnosti prema narkomanima. Krivična dela koja nastaju kriminalnim aktivnostima narkomana mogu biti raznovrsna, a najčešće su iz grupe krivičnih dela protiv drugih društvenih vrednosti, protiv zdravlja ljudi i čovekove sredine, protiv službene dužnosti, krivična dela lažnog prijavljivanja i davanja lažnih iskaza, kao i razna krivična dela protiv imovine i imovinskih prava i interesa.

    U cilju pravilnog razumevanja koja se krivična dela i aktivnosti, smatraju kriminalitetom u vezi sa nelegalnom trgovinom drogama, odnosno delom nasilničkog kriminaliteta u kontekstu naših aktivnosti, potrebno je navesti šta se smatra nasilničkim kriminalitetom. Nasilničkim kriminalitetom smatraju se ona dela kod kojih se radi postizanja odredjenog cilja koristi napad na žrtvu ili se njime preti. Najčešća krivična dela nasilničkog kriminaliteta koja su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa nelegalnom trgovinom drogama, predstavljaju sledeća krivična dela: ubistvo, silovanje, prinuda na obljubu, protivprirodni blud, bludne radnje, razbojništvo, razbojnička kradja, prinuda, teška telesna povreda, laka telesna povreda, ugrožavanje sigurnosti, nasilničko ponašanje, narušavanje nepovredivosti stana. S tim u vezi pod pojmom kriminaliteta u vezi sa nelegalnom trgovinom drogama podrazumevamo krivična dela koja inkriminišu radnje proizvodnje, prodaje i omogućavanja uživanja opojnih droga, kao i navedena krivična dela nasilničkog kriminaliteta, izvršena u specifičnim uslovima.

    Prevencija kriminaliteta u vezi sa narkomanijom ili nelegalnom trgovinom drogama, obuhvata sledeće delatnosti Društva za borbu protiv narkomanije:

1. Podrška i pomoć za individualne žrtve kriminaliteta u vezi sa narkomanijom ili nelegalnom trgovinom drogama, kao i za članove njihove porodice, prijatelje i svedoke dogadjaja, u cilju smanjenja psiho-fizičkih bolova i problema, kao i u cilju brzog uspostavljanja samopouzdanja žrtve;

2. Smanjenje efekata kriminaliteta u vezi sa narkomanijom ili nelegalnom trgovinom drogama i smanjenje tzv. “tamne brojke” nasilničkog kriminaliteta putem sadržajnih i fleksibilnih usluga i pomoći ljudima koji su izloženi efektima nasilničkog kriminaliteta;

3. Razvijanje i povećanje praktičnih inicijativa za žrtve kriminaliteta u vezi sa narkomanijom ili nelegalnom trgovinom drogama, koje se na različite načine bave fizičkim, psihičkim i seksualnim uticajem nasilja;

4. Javno informisanje u vezi prava žrtava kriminaliteta u vezi sa narkomanijom ili nelegalnom trgovinom drogama, njihovih članova porodice, prijatelja i svedoka dogadjaja;

5. Zaštita i unapredjenje prava žrtava kriminaliteta u vezi sa narkomanijom ili nelegalnom trgovinom drogama, kroz sve aspekte krivičnog prava i socijalne politike;

6. Podnošenje i pokretanje inicijativa za formiranje Nacionalnog centra za podršku žrtvama kriminaliteta (nasilnički kriminalitet, kriminalitet u vezi sa narkomanijom ili nelegalnom trgovinom drogama).

    Ukoliko želite da nas kontaktirate u vezi pomoći, podrške ili radi pružanja informacija u vezi nasilničkog ili kriminaliteta u vezi sa drogama, molimo vas da to učinite preko e-mail adrese Odbora za prevenciju kriminaliteta – crimeprevention@stopdrogama.org.

    NAPOMENA:

Podatak o poslednjem istraživanju u vezi nasilničkog kriminaliteta, na teritoriji Srbije, prema kojem je tzv. “tamna brojka” nasilničkog kriminaliteta 69,2%, preuzet je iz knjige “Kriminologija”, izdate 1996. godine od strane autora Prof Dr Djordja Ignjatovića, profesora kriminologije na Pravnom fakultetu i Policijskoj akademiji u Beogradu, i bio je jedan od osnova kreiranja politike prevencije kriminaliteta Društva za borbu protiv narkomanije.